Zaštita čokota od niskih temperatura

Zaštita od niskih zimskih temperatura je neophodna, naročito u mladom vinogradu, a u područjima gde temperatura pada ispod – 15 °C potpuno ili delimično zagrću se i stariji čokoti. Stepen pripremljenosti loze Opširnije »

Dunja – sortiment, proizvodnja, agrotehnika

Dunja je poreklom sa Kavkaza a gaji se više od 4 000 godina. U domaćim područjima, dunja cveta od kraja aprila do sredine maja, i na taj način izbegava kasne prolećne mrazeve. Opširnije »

Salata: Proizvodnja u toku jeseni i zime

Salata je jedna od retkih kultura koja se stalno uzgaja u plastenicima. Najčešće se kombinuje sa paradajzom i krastavcima, čime se postiže pravilna plodosmena u plasteniku. U plastenicima bez grejanja ima nešto Opširnije »

Pasuljev žižak

Pasuljev žižak – Acanthoscelides obtectus unet je u našu zemlju posle prvog svetskog rata, brzo se raširio i sada ga ima skoro svuda gde se gaji pasulj. Pasuljev žižak oštećuje razne sorte Opširnije »

Prednosti jesenjeg oranja

Oktobar je najpogodniji mesec za izvođenje jesenje osnovne obrade tj. oranja, naročito ako „skidanje“ jarih useva i klimatski uslovi to omogućavaju. U prilog toj činjenici navodimo deset razloga. 1. razlog – kvalitetna Opširnije »

 

Dionis idealan za fruškogorske vinograde

Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta uzgaja lozu u Sremskim Karlovcima na 14 hektara, gde ima više od 800 sorti i klonova, koji su deo svetske banke biljnih gena

Stručnjaci ovog departmana stvorili su novu crnu vinsku sortu “dionis”. To je čak 23. sorta vinove loze, uz sedam klonova i tri subklona, koju su podarili stručnjaci sa Departmana, koji ove godine slavi 70 godina postojanja. Ovoj kolekciji treba dodati i devet sorti oraha, pet kajsija, devet stubastih jabuka, tri breskve i jednu krušku.

Vlast se seljaka seti samo kada suša umanji BDP

Mada se požalio kako će država samo na drastično umanjenom rodu kukuruza izgubiti milijardu evra, predsednik Vučić nije ni pomislio da znatan deo od 530 miliona evra budžetskog suficita ubaci u poljoprivredu. Suša kakva se retko događa poslužila je donedavnom premijeru samo da opravda manji rast BDP od očekivanog.

Napokon je priznao da od planiranih tri odsto rasta neće biti ništa, iako je proizvodnja u elektroprivredi, zimus kritična, sada bolja, dok će visoka cena bakra na svetskom tržištu doprineti da udeo Rudarskog-topioničarskog basena „Bor“ bude 0,3 odsto BDP, kakav decenijama nije bio.

Potpisan memorandum o zaštiti sezonskih radnika

Sezonski radnici u Srbiji angažovani na poljoprivrednim radovima od naredne sezone imaće, prema novom zakonu koji je u izradi, punu zaštitu tokom angažovanja koja podrazumeva penziono i zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

Memorandum o sprovodjenju projekta “Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika” potpisan je u Vladi Srbije između Nemačke razvojne agencije (GIZ), NALED-a i resornih ministarstava.

“Nama se u ovom trenutku najveći broj zaposlenih na sezonskim poslovima u poljoprivredi nalazi u crnoj zoni, pre svega zbog birokratskih prepreka koje postoje. Zbog toga želimo da na savremen način, po uzoru na Mađarsku, uspostavimo sistem koji će omogućiti da se oko 100.000 sezonskih poljoprivrednih radnika uključi u sistem penzionog i zdravstvenog osiguranja”, kazao je Nedimović nakon potpisivanja Memorandum o sprovodjenju projekta “Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika”.

Konkurs za obuku 200 poljoprivrednika

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za učešće kompanija, zadruga i udruženja proizvođača u programu obuke “Podrška razvoju izvoznih kapaciteta agrobiznis kompanija u Republici Srbiji”, a planirano je deset dvodnevnih predavanja za 200 učesnika

Cilj konkursa, piše u saopštenju ministarstva, je izbor agrobiznis kompanija, zadruga, udruženja proizvođača čiji će predstavnici učestvovati u programu obuke čiji je cilj razvoj postojećih, unapređenje izvoznih kapaciteta i poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije.

Da li će početi gradnja regionalnih hidrosistema!?

Početak izgradnje regionalnih hidrosistema, koji bi trebalo da omoguće značajno povećanje navodnjavanih površina u Srbiji, očekuje se u narednim danima avgusta. U pitanju su projekti koji se finansiraju iz kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata (takozvani Abu Dabi fond), od oko 100 miliona dolara, za koji je ugovor potpisan još pre dve i po godine

Prema najavama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, početak radova na prva četiri magistralna sistema za navodnjavanje – od jedanaest, koliko je u Vojvodini predviđeno ugovorom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, planiran je za period između 8. i 12. avgusta.

Danak suše u rangu elementarne katastrofe

Mada će rod kukuruza i soje biti više nego prepolovljen, vrelina koja ovog leta „prži“ može se na duži rok pokazati korisnom ako naše ratare podstakne da poljoprivredne tehnologije inoviraju i primere novonastajućim klimatskim prilikama. Nema spora, danak ovoletnje suše biće velik, u rangu elementarne katastrofe. Soje jedva da će biti 800 kilograma po hektaru, a prošlogodišnje 3,75 tone deluju kao san.

Prosečno, kukuruza na hektaru vojvođanske njive bude oko sedam tona, na jesen teško da će premašiti tri i po. Vrelina će se odraziti i na rod šećerne repe, a po cenama na pijaci, otprilike za 30 do 40 odsto višim nego lane, vidi se da je i rod povrća i voća bio uočljivo slabiji.

Naravno da ima razlika među parcelama, zavisno od lokacije i primenjene agrotehnike, ali, ukupno uzevši, suša će još jednom žestoko umanjiti prinose.

Stranci će moći da kupe do dva hektara zemljišta u Srbiji

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će poljoprivredno zemljište u Srbiji moći da kupuju stranci koji imaju prebivalište u Srbiji i to samo do dva hektara, a da bi iskoristili to pravo moraće da prođu kroz rigorozne kontrolne mehanizma države

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je u intervjuu za Blic rekao da zakon o poljoprivrednom zemljištu mora da bude usvojen do 1. septembra kao obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji Srbija ima sa Evropskok unijom.

Na pitanje “da li to znači da do 2027. nema prodaje zemljišta strancima” ministar poljoprivrede je odgovorio – upravo to, ali i ispunjavanje naših briselskih obaveza.

Kupinari stopirali berbu

Proizvođači kupina zaustavili su branje tog voća zbog niskih otkupnih cena od 30 do 50 dinara za kilogram. Oni će razmotriti da li će tražiti razgovor sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimović ili će odlučiti da blokiraju putne pravce

Predsednik Udruženja voćara “Nektar” u Knjaževcu Milan Mihajlović je agenciji Beta kazao da su se udruženja proizvođača kupina cele Srbije dogovorila da odlože branje do sledeće nedelje dok se ne dogovore da li će tražiti razgovor sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimović ili će odlučiti da blokiraju putne pravce.

Država razmišlja o podeli državnog zemljišta mladim parovima

Vlada Srbije, zajedno sa Odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti razmišlja o novoj agrarnoj politici koja podrazumeva ustupanje bez naknade 25 do 50 hektara državnog zemljišta mladim bračnim parovima, izjavio je u Boru ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić

”Nova agrarna politika i novi koncept regionalnog razvoja su dugoročna misija koja ima za cilj otklanjanje ključne pretnje po nacionalnu bezbednost a to je depopulacija rubnih područja”, rekao je Krkobabić.

Povratak na selo

Prema njegovim rečima, problem nacionalne bezbednosti nastaje pojavom praznih sela, a njih ima i u Borskom okrugu i na jugu i jugoistoku zemlje. Dodao je da problem Srbije nije ulazak u EU već ponovni ulazak u sopstvenu zemlju, u sela iz kojih su ljudi otišli.

Rezultati arapskog ulaganja u poljoprivredu

Kompanija Al Rawafed za korišćenje 3.500 hektara državnih oranica uplatila je 109.000 evra za 2015. i 216.000 evra za 2016. godinu. Prema istraživanju Insajdera, to znači da je nakon sklapanja poslovno tehničke saradnje sa Al Rawafedom budžetski prihod od tog zemljišta, na godišnjem nivou, manji i do šest puta. Naime, pre dolaska investitora država je od obrađivanja tih parcela zarađivala više od 700.000 evra godišnje

Podatke o uplatama redakcija Insajdera dobila je po Zakonu o dostupnosti informacija. Ministarstvo odbrane je tek nakon godinu dana, a po rešenju Poverenika, dostavilo redakciji Insajdera podatke o tome koliko novca je u državnu kasu uplatilo arapsko-srpsko preduzeće Al Rawafed za korišćenje državnih oranica Vojne ustanove Morović u Karađorđevu.

Ministarstvo je istaklo da je utvrđeno da postoji potreba ”za definisanjem novog načina obračuna za podelu profita sa zaštitnom klauzulom“. Kako su naveli, zbog toga ”dosadašnje uplate Al Rawafeda imaju karakter akontacija“.