Zaštita čokota od niskih temperatura

Zaštita od niskih zimskih temperatura je neophodna, naročito u mladom vinogradu, a u područjima gde temperatura pada ispod – 15 °C potpuno ili delimično zagrću se i stariji čokoti. Stepen pripremljenosti loze Opširnije »

Dunja – sortiment, proizvodnja, agrotehnika

Dunja je poreklom sa Kavkaza a gaji se više od 4 000 godina. U domaćim područjima, dunja cveta od kraja aprila do sredine maja, i na taj način izbegava kasne prolećne mrazeve. Opširnije »

Salata: Proizvodnja u toku jeseni i zime

Salata je jedna od retkih kultura koja se stalno uzgaja u plastenicima. Najčešće se kombinuje sa paradajzom i krastavcima, čime se postiže pravilna plodosmena u plasteniku. U plastenicima bez grejanja ima nešto Opširnije »

Pasuljev žižak

Pasuljev žižak – Acanthoscelides obtectus unet je u našu zemlju posle prvog svetskog rata, brzo se raširio i sada ga ima skoro svuda gde se gaji pasulj. Pasuljev žižak oštećuje razne sorte Opširnije »

Prednosti jesenjeg oranja

Oktobar je najpogodniji mesec za izvođenje jesenje osnovne obrade tj. oranja, naročito ako „skidanje“ jarih useva i klimatski uslovi to omogućavaju. U prilog toj činjenici navodimo deset razloga. 1. razlog – kvalitetna Opširnije »

 

Konkurs za obuku 200 poljoprivrednika

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za učešće kompanija, zadruga i udruženja proizvođača u programu obuke “Podrška razvoju izvoznih kapaciteta agrobiznis kompanija u Republici Srbiji”, a planirano je deset dvodnevnih predavanja za 200 učesnika

Cilj konkursa, piše u saopštenju ministarstva, je izbor agrobiznis kompanija, zadruga, udruženja proizvođača čiji će predstavnici učestvovati u programu obuke čiji je cilj razvoj postojećih, unapređenje izvoznih kapaciteta i poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije.

Da li će početi gradnja regionalnih hidrosistema!?

Početak izgradnje regionalnih hidrosistema, koji bi trebalo da omoguće značajno povećanje navodnjavanih površina u Srbiji, očekuje se u narednim danima avgusta. U pitanju su projekti koji se finansiraju iz kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata (takozvani Abu Dabi fond), od oko 100 miliona dolara, za koji je ugovor potpisan još pre dve i po godine

Prema najavama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, početak radova na prva četiri magistralna sistema za navodnjavanje – od jedanaest, koliko je u Vojvodini predviđeno ugovorom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, planiran je za period između 8. i 12. avgusta.

Danak suše u rangu elementarne katastrofe

Mada će rod kukuruza i soje biti više nego prepolovljen, vrelina koja ovog leta „prži“ može se na duži rok pokazati korisnom ako naše ratare podstakne da poljoprivredne tehnologije inoviraju i primere novonastajućim klimatskim prilikama. Nema spora, danak ovoletnje suše biće velik, u rangu elementarne katastrofe. Soje jedva da će biti 800 kilograma po hektaru, a prošlogodišnje 3,75 tone deluju kao san.

Prosečno, kukuruza na hektaru vojvođanske njive bude oko sedam tona, na jesen teško da će premašiti tri i po. Vrelina će se odraziti i na rod šećerne repe, a po cenama na pijaci, otprilike za 30 do 40 odsto višim nego lane, vidi se da je i rod povrća i voća bio uočljivo slabiji.

Naravno da ima razlika među parcelama, zavisno od lokacije i primenjene agrotehnike, ali, ukupno uzevši, suša će još jednom žestoko umanjiti prinose.

Stranci će moći da kupe do dva hektara zemljišta u Srbiji

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će poljoprivredno zemljište u Srbiji moći da kupuju stranci koji imaju prebivalište u Srbiji i to samo do dva hektara, a da bi iskoristili to pravo moraće da prođu kroz rigorozne kontrolne mehanizma države

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je u intervjuu za Blic rekao da zakon o poljoprivrednom zemljištu mora da bude usvojen do 1. septembra kao obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji Srbija ima sa Evropskok unijom.

Na pitanje “da li to znači da do 2027. nema prodaje zemljišta strancima” ministar poljoprivrede je odgovorio – upravo to, ali i ispunjavanje naših briselskih obaveza.

Kupinari stopirali berbu

Proizvođači kupina zaustavili su branje tog voća zbog niskih otkupnih cena od 30 do 50 dinara za kilogram. Oni će razmotriti da li će tražiti razgovor sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimović ili će odlučiti da blokiraju putne pravce

Predsednik Udruženja voćara “Nektar” u Knjaževcu Milan Mihajlović je agenciji Beta kazao da su se udruženja proizvođača kupina cele Srbije dogovorila da odlože branje do sledeće nedelje dok se ne dogovore da li će tražiti razgovor sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimović ili će odlučiti da blokiraju putne pravce.

Država razmišlja o podeli državnog zemljišta mladim parovima

Vlada Srbije, zajedno sa Odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti razmišlja o novoj agrarnoj politici koja podrazumeva ustupanje bez naknade 25 do 50 hektara državnog zemljišta mladim bračnim parovima, izjavio je u Boru ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić

”Nova agrarna politika i novi koncept regionalnog razvoja su dugoročna misija koja ima za cilj otklanjanje ključne pretnje po nacionalnu bezbednost a to je depopulacija rubnih područja”, rekao je Krkobabić.

Povratak na selo

Prema njegovim rečima, problem nacionalne bezbednosti nastaje pojavom praznih sela, a njih ima i u Borskom okrugu i na jugu i jugoistoku zemlje. Dodao je da problem Srbije nije ulazak u EU već ponovni ulazak u sopstvenu zemlju, u sela iz kojih su ljudi otišli.

Rezultati arapskog ulaganja u poljoprivredu

Kompanija Al Rawafed za korišćenje 3.500 hektara državnih oranica uplatila je 109.000 evra za 2015. i 216.000 evra za 2016. godinu. Prema istraživanju Insajdera, to znači da je nakon sklapanja poslovno tehničke saradnje sa Al Rawafedom budžetski prihod od tog zemljišta, na godišnjem nivou, manji i do šest puta. Naime, pre dolaska investitora država je od obrađivanja tih parcela zarađivala više od 700.000 evra godišnje

Podatke o uplatama redakcija Insajdera dobila je po Zakonu o dostupnosti informacija. Ministarstvo odbrane je tek nakon godinu dana, a po rešenju Poverenika, dostavilo redakciji Insajdera podatke o tome koliko novca je u državnu kasu uplatilo arapsko-srpsko preduzeće Al Rawafed za korišćenje državnih oranica Vojne ustanove Morović u Karađorđevu.

Ministarstvo je istaklo da je utvrđeno da postoji potreba ”za definisanjem novog načina obračuna za podelu profita sa zaštitnom klauzulom“. Kako su naveli, zbog toga ”dosadašnje uplate Al Rawafeda imaju karakter akontacija“.

Ratari, obratite pažnju prihranu useva

Sa rastom temperature budi se i vegetacija biljaka tako da stručnjaci daju procene stanja useva na njivama. Prve ocene su da zimski mrazevi nisu naneli štete ozimim usevima. Ono o čemu sada treba da vode računa je pravovremena prihrana, odnosno primena mineralnih đubriva.

Prognoze kod pšenica su dobre jer je naveći deo useva na terenu koji pokriva “Agrozavod” Vršac, a to su, pored Vršca i opštine Bela Crkva, Plandište i Kovin, zasejan u optimalnom roku, do 5. novembra tako da je biljka ušla pripremljena u zimu i ne očekuju se problemi. “Nekih oštećenja može biti na kasnije zasejanim usevima, nakon 15. novembra što je na 5 do 10 odsto ukupnih površina na ovom terenu, kaže Eugen Bana, savetodavac “Agrozavoda”.

Gajenje šipurka isplativije od lešnika i paprike

„Kada sam podigao plantažu šipurka, mnogi su me pitali zašto sam zasadio šipurak na njivi kada ga ima na svakom koraku. To je korov! Ja sam im rekao da to nikako ne može biti korov, jer i kamilice i nane ima svugde, pa one nisu korov. Tako i drugih biljaka ima u prirodi pa nisu korov, već su lekovite biljke. Iz tog razloga ja sam se opredelio da sadim šipurak.“
Ovako počinje priču o plantažnom uzgajanju divlje ruže ili šipurka Valjevac Aleksandar Prodanović, prvi i zasada jedini uzgajivač ovog voća u valjevskom i kolubarskom kraju. Do 2011. godine radio je u jednoj farmaceutskoj kompaniji, kada ostaje bez posla. Tada je odlučio da se okuša u poljoprivredi jer mu je, kaže, i deda gajio i prodavao povrće.

Oglas za izdavanje subotičkog zemljišta

Subotička lokalna samouprava objavila je oglas za izdavanje oko 2.700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.

S obzirom na kvalitet, realno je očekivati da će postojati interesovanje za oko 600 hektara, dok je ostatak zemljišta koje je bilo dostupno ove godine, više od 11.000 hektara, već izdato na osnovu prava prečeg zakupa.

Po ovogodišnjem programu, u Subotici je bilo raspoloživo oko 15.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, koje je ponuđeno poljoprivrednicima po pravu prečeg zakupa na osnovu infrastrukture i stočarstva.

Od ponuđenih površina, ovi poljoprivrednici nisu bili zainteresovani za oko 2.700 hektara, koje će biti ponuđeno na licitacijama.