Zaštita čokota od niskih temperatura

Zaštita od niskih zimskih temperatura je neophodna, naročito u mladom vinogradu, a u područjima gde temperatura pada ispod – 15 °C potpuno ili delimično zagrću se i stariji čokoti. Stepen pripremljenosti loze Opširnije »

Dunja – sortiment, proizvodnja, agrotehnika

Dunja je poreklom sa Kavkaza a gaji se više od 4 000 godina. U domaćim područjima, dunja cveta od kraja aprila do sredine maja, i na taj način izbegava kasne prolećne mrazeve. Opširnije »

Salata: Proizvodnja u toku jeseni i zime

Salata je jedna od retkih kultura koja se stalno uzgaja u plastenicima. Najčešće se kombinuje sa paradajzom i krastavcima, čime se postiže pravilna plodosmena u plasteniku. U plastenicima bez grejanja ima nešto Opširnije »

Pasuljev žižak

Pasuljev žižak – Acanthoscelides obtectus unet je u našu zemlju posle prvog svetskog rata, brzo se raširio i sada ga ima skoro svuda gde se gaji pasulj. Pasuljev žižak oštećuje razne sorte Opširnije »

Prednosti jesenjeg oranja

Oktobar je najpogodniji mesec za izvođenje jesenje osnovne obrade tj. oranja, naročito ako „skidanje“ jarih useva i klimatski uslovi to omogućavaju. U prilog toj činjenici navodimo deset razloga. 1. razlog – kvalitetna Opširnije »

 

Vrane i čavke napadaju kukuruz uz Moravu

kukuruz

Kukuruzna polja u Pomoravlju, posebno parcele uz Veliku Moravu napadaju jata gladnih ptica, a vlasnici parcela ukazuju da ne pomažu ni strašila koja postavljaju na njivama, a ni petarde koje bacaju na jata, rekli su danas Tanjugu poljoprivrednici.

“Posebno su agresivne vrane i čavke, koje su ove godine imale brojna gnezda i legla na topolama uz Moravu”, kažu poljoprivrednici Ribara, sela na levoj obali Veliki Morave, oko šest kilometara od Jagodine.

“Mi ih poplašimo, bacamo i petarde, ali samo za nekoliko minuta, pa se opet vrate”, kažu oni i tvrde da su napadi najintenzivniji u ranim jutarnjim sati i pred noć.

Matijević: Ako prodam firmu „Tenisu”, kupio bih PKB

images

Vlasnik najvećeg lanca mesara potvrdio da pregovara sa nemačkim proizvođačem i da mu, ako unovči taj biznis, neće biti potreban Miodrag Kostić, sa kojim je ranije planirao konzorcijum za privatizaciju beogradskog kombinata
Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa „Matijević”, izjavio je juče da je nemački „Tenis” ozbiljno zainteresovan da kupi njegovu kompaniju. On je za „Politiku” potvrdio da se o toj transakciji već uveliko pregovara i da je on raspoložen za svaku vrstu dogovora sa nemačkim proizvođačem, pa čak i za prodaju sto odsto kapitala kompanije koja se procenjuje na oko 250 miliona evra. Kaže da su predstavnici „Tenisa” nedavno u Srbiji, osim „Matijevića”, obišli i „Neoplantu” ,Juhor” i „Karneks”, ali da je izbor pao na novosadsku firmu iako su i ostali bili u igri.

Više para za organsku proizvodnju

143573_ef23e143_713946554552e1cd341065

Srbija je odlučila da više stimuliše proizvođače organske od tradicionalne hrane. Podsticaji za organsku proizvodnju ove godine uvećani su za oko 40 odsto u odnosu na konvencionalnu. Svi proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom, a imaju sklopljen ugovor sa nekom od ovlašćenih kontrolnih organizacija, mogu da dobiju ova sredstva. To se odnosi na premije za organsko mleko, biljnu proizvodnja i stočarsku proizvodnju, kao i na regres za kupovinu sredstava za ishranu bilja. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, podsticaji su namenjeni poljoprivrednicima čija je proizvodnja u periodu konverzije, kod onih kod kojih je to završeno i čekaju na dobijanje sertifikata i proizvođači koji već imaju sertifikovanu biljnu ili stočarsku proizvodnju.

– Podsticaji se odnose na priplodne mlečne krave, ovce i koze, tovne krave, krmače, kokoške, ćurke, priplodne matice pastrmke i šarana, kao i za tov junadi, jagnjadi, jaradi i pčelarsku proizvodnju – kažu u resornom ministarstvu. – Svi koji su ostvarili pravo na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju, u obavezi su da se u naredne tri godine time bave, u skladu sa propisima.

Matijević: Tenis zainteresovan za kupovinu kompanije

download

Najveći proizvođač mesa u Evropi nemački “Tenis” ozbiljno je zainteresovan da kupi Industriju mesa “Matijević”, tvrdi vlasnik te novosadske kompanije Petar Matijević.

U izjavi za Blic, matijević kaže da je vlasnik “Tenisa” Klemens Tenis posetio njihovu kompaniju pre oko mesec dana. “Vrlo je raspoložen da kupi našu industriju mesa, a ja sam zainteresovan da je prodam. Sve opcije su u igri, može se desiti da mu prodam i 51 odsto kompanije, ali i manjinski udeo. Ne bojim se ni jedne, niti druge mogućnosti jer naša industrija mesa odlično radi”, rekao je on.

Moljci napadaju vinograde

images

Pored stalne opasnosti koju uzrokuju crna pegavost, plamenjača, pepelnica i siva trulež, sve veći problem je i grožđani moljac (lat. Lobesia botrana).

Njegovo prisustvo je intenzivnije u vinogradima sa slabom provetrenošću zbog gustine sadnje ili velike bujnosti. Međutim, prošle godine, posebno u regionu Šida, grožđani moljac se namnožio i u izuzetno negovanim vinogradima, vinogradima u kojima se proizvodi grožđe za vrhunska vina.

Grožđani moljac ima tri generacije godišnje. Prezimljava pod korom čokota u fazi lutke. Prvi leptiri se javljaju krajem aprila ili početkom maja. Leptiri se javljaju u periodu od četiri do pet nedelja i za to vreme se sparuju. Preko dana ih je teško uočiti jer su uglavnom na kori čokota ili naličju listova. Lete u sumrak ili rano ujutru. Nakon parenja ženka polaže jaja pojedinačno na cvasti. Gusenice izlaze iz jaja nakon 7-10 dana. Posle piljenja gusenice se razvijaju i oštećuju cvasti. Za to vreme i vinova loza cveta, a gusenice prave svilene zapretke kojima povezuju cvetove i unutar njih se hrane.

Protivgradne mreže – osiguran rod

hudson-vineyard

Srem se ubraja u dominantne regione u proizvodnji jabučastog voća. Poslednjih godina podignut je značajan broj novih zasada, posebno jabuka. Najveće promene upravo se i uvode u tehnologiju gajenja jabuka.

Standard u proizvodnji jabuke je podizanje visoko intenzivnih zasada u gustom sklopu sa protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje uz uvođenje standarda kvaliteta. Ovakve zasade prati i savremeni sortiment diktiran od strane tržišta.
Intenzivnoj proizvodnji posvetio se i Zvonko Hnatko čije plantaže jabuka se nalaze u ataru sela Bikić Do, nadomak Šida. Na površini od pet hektara naš domaćin, inače diplomirani inženjer voćarstva, uzgraja Zlatni delišes, Greni Smit, Ajdared, Bred i Fudži sorte. Reč je o gustoj sadnji 3,5 x 0,80m, a kod nekih sorata 3,5 x 0,87m. To je od 3.400 do 3.500 stabala po hektaru. Zvonka smo zatekli u značajnom poslu – širenju protivgradnih mreža.
„Pravo je vreme da se šire protivgradne mreže jer smo na ovom potezu već imali grada. Nismo ranije pristupili ovom poslu zbog pčela koje vrše oprašivanje i oplodnju. Pčele su svoje odradile i sad je pravi momenat da se protivgradne mreže stave u funkciju. Protivgradne mreže donose sigurnost i čuvaju rod“, objašnjava Hnatko.

Policija sprečila radnike Graničara da uđu u njive

images polj

Radnici firme Graničar iz Gakova kod Sombora pokušali su danas da uđu u posed spornih 300 hektara državne poljoprivredne zemlje u tom mestu.

Njih je u radovima zaustavila policija, a na licu mesta su i poljoprivrednici.

Poljoprivrednik Vladimir Skrobonja izjavio je juče da se paori spremaju da udju u njive u Gakovu i krenu da obradjuju zemlju.

On je istakao da su se paori prijavili na osnovu zaključka Vlade Srbije kao uzurpatori i da imaju svu neophodnu dokumentaciju.

Poljoprivrednici iz Gakova spavali su skoro mesec dana na njivi i sprečavali uzurpatora u radovima. Oni su uhapšeni i osudjeni na mesec dana zatvora zbog remećenja javnog reda i mira.

Besplatna obuka u oblasti organske proizvodnje

paradajz

Uprava za poljoprivredu, koja je u sastavu Sekretarijata za privredu, u saradnji sa Privrednom komorom Beograda organizuje od 9. maja besplatnu teorijsku i praktičnu obuku u oblasti organske proizvodnje u okviru projekta transfera znanja i razvoja savetodavstva.

Kako se navodi u sopštenju, osnovni ciljevi obuke su povećanje dostupnosti i kvaliteta znanja u oblasti organske proizvodnje, poboljšanje obrazovne strukture radne snage na gazdinstvima, kao i jačanje kapaciteta za prihvatanje znanja razvijanjem svesti i motivisanosti za obrazovanje poljoprivrednih proizvođača.

Obuka obuhvata četiri dana teorijske i jedan dan praktične obuke, a održaće se od 9. maja u prostorijama Privredne komore Beograd.

Tanjug

Kako se država nagodila sa uzurpatorima oranica

Traktor ore

Uzurpatori državnih oranica imaju još desetak dana da prijave površine zemlje koje nelegalno obrađuju. Preporukom Vlade Srbije njima je dat rok da se do 1. maja registruju u opštinama čije su njive nezakonito zaposeli. Ukoliko to urade proći će praktično nekažnjeno, a po mišljenju mnogih, čak i odlično u finansijskom smislu.

I pored protivljenja poljoprivrednih udruženja i apela da država na ovaj način legalizuje nezakonje njima će biti omogućeno vansudsko poravnanje – da plate prosečnu cenu zakupa državnog zemljišta što je 192 evra godišnje na teritoriji Vojvodine. Praktično, ukoliko plate zakupninu biće im oprošteno što bespravno oru i seju, a zakupnina će im biti značajno niža nego da su do oranica došli redovnom procedurom, kroz licitacije. Prema pisanju medija, među prvim opštinama koje su registrovale ovakve zahteve je Sombor gde je do sada stiglo oko 70 prijava. Još se ne precizira kolike površinu su uzurpatori prijavili.

Srbija jedina u okruženju ne može da izvozi jaja u EU

Jaja

Srbija je jedina država u okruženju u kojoj se ne obeležavaju jaja i koja zbog neusaglašenosti sa veterinarskim propisima Evropske unije nema dozvolu za izvoz jaja u EU, saznaje „Politika”. Konkretno, državi se zamera što ne sprovodi kontrolu salmonele po standardima Unije.

Dodatan problem je što nam nije dozvoljen ni prevoz jaja preko teritorija država članica (identično kao i sa svinjskim mesom) pa proizvođačima ostaju nedostupne i pojedine zemlje CEFTA sa kojima bi bilo moguće dogovoriti izvoz.

U Upravi za veterinu potvrdili su ovu informaciju za naš list uz objašnjenje da se u Srbiji „monitoring na salmonelozu radi u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom”. To ipak nije dovoljno ako želimo da te proizvode izvezemo na evropsko tržište.

– Sve dok ne usaglasimo propise u ovoj oblasti neće biti moguć izvoz konzumnih jaja u EU. To, međutim, iziskuje velika finansijska sredstva – kažu u Upravi za vetrinu Ministarstva poljoprivrede.